ISKRA (II)

Osam godišnjih doba, pa ceo zivot!

Iskra diše sada na fakultetu više nego ikada. Opet je naravno oformila čopor. Ona je prosto bila osoba oko koje bi se krug ljudi sam oformio, nije morala mnogo da se trudi, jednostavno bila je kao magnetno polje, za ljude. Nikad sama, a ustvari jako usamnjena devojka, sa punom glavom misli.

Zašto sam rekla na početku da je prodisala, pa baš zbog tog kruga ljudi oko sebe. Ti njeni ortaci bili su dosta slični njoj, bez velikog iskustva, mogla je da bude iskrena pred njima. Mogla je da bude ona i da im kaže svoju muku. Mada nije bilo potrebe mnogo da im priča s obzirom da se izdrala na sred amfiteatra ko je i šta je.

Mada nećete verovati šta se dogodilo, mala Iskra je zaljubila gotovo tri nedelje nakon upisa na faks, naravno totalno stihijski da niko ne zna. Pošto nije znala kako da pokaže tu svoju zaljubljenost tom momku, isprva ga je samo posmtrala, divila se i znate šta je još radila, idealizovala ga je. Prva greška draga mala Iskra, to je bukvalno nešto najgore što je mogla da uradi. Zatim sledi bliski susret njih dvoje u toaletu, ništa značajno. Naravno za nju je to bio smak jebenog sveta. Mislim da nikada neće shvatiti koliko je smešno izgledala u očima tog momka, koji pojma nije imao šta se sa njom desava i zašto je pobegla istog časa kada ga je ugledala, a delovala je kao da čeka da stigne na red i zatim se fiziološki olakša. Drugi bliski susret ovo dvoje desio se u biblioteci i sad je bilo malo drugacije. Znali su se. Ona je poznavala njega kroz svoje ružičaste naočare, a za njega je ona bila slatka devojka koja je pobegla iz toaleta. Evo promene, nagle. Martin joj se obratio u fazonu nešto:

– Izvini, ovaj, kako beše tvoje ime?

– Iskra.

– A da da, ti si ona aseksualna, je l’?

– Je l’ to bilo pitanje ili konstatacija?

– Ma sve kul bre. Baš si slatka znaš, šteta!

– Šta je šteta?

– Pa znaš već..  Baš mi se pije kafa sa tobom, i baš mi se upoznaješ, al’ jbg kad si znaš već..

– Izvini, ovaj, mm-mislim. Aha ok. Pa dobro. Vidimo se.

–  Ej, a kad se vidimo i gde bi htela da te vodim?

– Ne razumem te čoveče. Sta ‘oćeš?

– Au bre Iskra, prvo zovem se Martin hvala sto si me pitala za ime, kao drugo budi spremna sutra u osam i cekaj me kod Trga! Vidimo se. (Napravio je preglupi osmeh, verovatno misleći da je ispao najveći kralj i šmeker naravno).

 

Ljudi, pozvala je sve drugarice ikada da im ispriča ovu scenu koja je nastala u biblioteci pre samo dve sekunde. Uletela je u kafic i tiho i nervozno je prepričavala sve od početka i nije je mrzelo da ponovi sve X puta iznova i iznova. Sutra veče kada je oko 18:45 izasla iz sobe keva joj je zanemela.

– Mala, pa ti zračiš, gde si pošla?- Idem na kafu.

– Sa kim? Kako se zove taj momak? Kad se vraćaš?

– Neću dugo, aj ćao!

– Molim te mi se javlaj na telefon kad te zovem mala!!
Stigla je ranije kod Trga, bilo je 19:50, on još nije stigao. Bilo je hladno, a ona je obukla crvenu haljinicu, koja bi se kad, kad uzdigla ako bi dunuo vetar. Kada je došao Martin bilo je neprijatno prvih 5 minuta, a onda je ona krenula da prica bukvalno prvo što joj je palo na pamet, koliko je samo lupala. Martin nije mogao da povže ovo, sa onime što je izjavila prvog dana na fakultetu. Bilo je to nespojivo sa ovom devojkom sada. Bila je vrcava, preslatka, zbunjena, vragolasta i pomalo uplašena. Svakako bila mu je preslatka. On bi je slušao i gledao, nije mogao da poveruje da sedi prekoputa nje u kafiću, kako je veče odmicalo gubio je onu šmekersku stranu. Malo se uplašio sta će biti ako joj se ne svidi, ili ako ga je samo zavarala svojim šarmom i intelektom, nije mogao da ceka vise. Otvoreno je pitao.

– Ej, Iskra ‘oceš me poljubiti večeras?

– Neću!

– …. (zanemeo je od straha)

– (ona se nasmejala i rekla) Ti ćeš mene, važi?

– Kul.

Ovo je bio prvi Iskrin dečko, Martin. On je bio dve godine stariji od nje bili su lep par. Bili su mladi. Odrasli su zajedno. Bili su zaljubljeni, ali  nisu bili sudbina. Posle dve godine su raskinuli, Martin se odselio u Kanadu.

Iskra se udala 5 godina kasnije. Nikada nije zaboravila Martina, on je bio momak koji je nju probudio, pored njega je postala  žena i osećala se tako. Ostao je divna uspomena, i uvek će to biti.

Koliko je vas imalo sreće kao Iskra, da sretne prvog dečka, koji je prema njoj bio nežan i divan i koji je nije povredio? On joj je pokazao da nisu svi muškarci isti, on je bio njen i ona njegova prva ljubav. Ljubav koja je trajala divnih osam godišnjih doba.

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Powered by WordPress.com.

Up ↑

Create your website at WordPress.com
Get started
%d bloggers like this: