Jana

Ljudi putnici

.

.

.

  • Ocemo malo da porazgovaramo?

O čemu?

  • O životu, onako uopšteno. Kakvi su ti planovi za dalje?

Ne znam, imam osećaj da sam se pustila tako da me život sam nosi. Jel to dobro?

  • Pa ne znam da li je to dobro! Mozda jeste, mozda nije. Mislim da ne treba tako, ali tvoj zivot je sada u tvojim rukama. 

Pa kako da znam da li je nesto dobro ili ne?

  • Jel si srećna ovako?

Pa onako, mnogo toga mi još nedostaje?

  • A zašto to?

Pa nisam sigurna da znam šta tačno, znam samo da nedostaje nešto?

  • Ajde da probaš da shvatiš šta ti nedostaje, može?

A kako se to radi?

  • Razmišaljaj malo, budi sama. Pusti sebe, opusti se i shvatićeš šta ti nedostaje. Udji u svoje dubine. 

Mislim da mi nedostaje cilj ili neka putanja?

  • Pa dobro eto to je nešto za početak! Probaj da nadješ cilj i probaj da ga slediš. Ne moraš mi reći šta ti je cilj. Zapravo ne moraš nikome ništa reći, dovoljno je da sama znaš i da probaš da istraješ u tome. Videćeš onda sreću obećavam ti. 

Hvala ti. Život je ustvari jednostavan zašto ga svi tako komplikuju?

  • Zato što mala moja nisu svi rodjeni kao putnici, neki su rodjeni da ostanu zakopani u istom mestu celog života, mozda ih nećeš razumeti, ali oni su srećni sa time što imaju. Mala moja to nije tvoj put. Ti si stvorena da mnogo toga uradiš u svom životu i rodjena si da postaneš  putnik koji će vešto preći svaku prepreku. Ti si izašla na svoj put, vreme je da uvatiš svoj tempo hoda! 

Mi ljudi smo ustvari putnici, jel?

  • Tako je mala. 

Ej, pa  ja to mogu nije strašno uopšte, ne znam čega sam se bojala toliko. 

  • Ne, strah nije dobra stvar. Strah nas sve suptava da uradimo stvari koje zapravo želimo. Nemaš vajde od toga, on je deo svih nas, ali poenta je da mu se ne prepuštaš. Eliminiši sve loše, sve što te ne čini srećnom, zatim udah, izdah i kreni! 


(Razgovor Jane (22) i Jane (22)/ Život, put i odrastanje) 

Reći ću vam ono što meni otac stalno govori kad lupim glavom o zid, pa ga pitam zašto sam ja to zasluzila..


“Sine život je jedno veliko putovanje, udješ u autobus, ali nije svaki bus i svaka stanica prava i zato te život tera da stalno izlazis i ulazis na novim stanicama, sve dok ne udješ u pravi autobus. Ništa se ne brini sve ovo, sve je to tvoje putovanje. Svaka stanica se desava sa razlogom da te pripremi za novo stajaliste i sve tako do konačnog odredišta.”


Zato spremite torbe i hajde da putujemo! 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Powered by WordPress.com.

Up ↑

Create your website at WordPress.com
Get started
%d bloggers like this: