Ena

Dva lica jedna duša.

Živim tako iskidana, postojim, obitavam, dišem, jedem i spavam. Živim!

Živim u vrtlogu laži koje sam načula, živim u prošlosti dodira koje sam osećala, živim od one vlažnosti koju sam nekada uživala. Živim u prošlosti, a u budućnost više ne verujem trenutno. Bajato je to, al to je mozda najlepša budj koju sam ikada jela.

Često pevam sebi pesmu svoje budućnostiČik pogodi šta imam za večeru, budjav lebac”, to me uveseli, ona me podseti da treba da pojedem nešto kako bih održala svoje postojanje ovde.

Kako bih mogla da nastavim da pišem i pevam, kako bih bila lepa energija i divno postojanje ovog vremena. Uživam u svom bolu tako sebično, lepršam po proslosti i divim joj se. Melanholično se opijam uspomenama.

Radim sve što ne bih trebala da radim, osećam se buntovnije više nego ikada. Buntovnica u 32goj je oživela u meni, buntovnica koje nije bilo u 15oj godini mog života. Luda, razuzdana, besna, zaljubljena bila je te godine Ena.

(Ena u prvom licu 12.09.2009)

Samo sada mlada trošila je vreme sebično na tebe još malo!

Kao mačka na limenom krovu koračala je životom tako bez straha srljala u bezdan. Mislila bezdan je sigurno najbolje i najlepše mesto koje će ikada videti na kratko, a šta onda?

Onda će se svojim veštim šapama odgurnuti sa dna i vinuti u bele visine, bljestave staze čekale su je, znala je i verovala u to, zato se tako sigurno prepustala bolu.

(Ena u drugom licu 12.05.2009.)

Ovu priču sam napisala kada sam imala samo 15. godina, pisala sam o emocijama devojke u 32goj. Zato sam upotrebila baš te brojke. Sada u svojih 25, deset godina kasnije, shvatam koliko sam šturo gledala na njenu patnju, bol i emociju. Sećam se da me je jako nervirala svojim “glupim” pričama. Nazvala sam je danas kada sam naletela na ovo u svom starom računaru, i izvinila sam se iskreno. Ona se jako glasno nasmejala, nazvala me je malenom i rekla “Ej znala sam da ćeš jednog dana shvatiti ovo, imaš još fore do 32ge da mojoj Sari (Enina ćerka koja ima 7 godina) ispričaš nešto slično mojoj priči.” Zatim sam je pitala da li je okej, ako ovo podelim na svoj blog kao svoj put odrastanja i shvatanja emocija, života..

“Naravno da možeš, vrlo ću rado pročitati taj post, uvek si znala sa rečima malena. Čitamo te iz Čikaga da znaš.”

“Ovo malena me još uvek izludjuje Ena, pozdravi mi Amerikanca i ljubi malenu Saru!”

(Jovana u prvom licu/Jovana i Ena- deo dijaloga 26.11.2018)

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Powered by WordPress.com.

Up ↑

Create your website at WordPress.com
Get started
%d bloggers like this: