Magda

Budi original u masi kopija.

e8a8ad205bd5c3066192a9a7a59a4b32.jpg

 

Neobična. Lepršava. Drska. Mlada. Pametna. Dama. Bludnica. Nevinašce. Nežna. Perverzna. Poletna. Tvrdoglava. Brzopleta. Promišljena. Šmeker. Koketa.

Sve su ovo bile vrline, mlade Magde. Pored svega toga bila je drsko lepa, riđokosa i pegava. Ona je bila devojka koju bi muškarci primetili sa velike udaljenosti. Ona je takodje bila devojka, koja kada bi odbila nekoga, a često je to radila, oni nemoćni da je imaju nazivali bi je najgorim imenima, manji deo njih bi joj se divio na iskrenosti, lepoti i pameti. Bila je devojka koja je svojom pojavom plašila i plenila muškarce. To je bilo Magdino prokletstvo. Nije je to mnogo brinulo, nije bila devojka koju ljubav zanima i pokreće. Posao je bilo njen pokretač. Držala je malu obućarsku radnju, koju je nasledila od svog oca. Ta mala radnjica je bila veoma dragocena za nju, ona ju je prehranjivala, obrazovala i održala u životu kada joj je bilo najteže. Kada joj je otac preminuo, Magda je imala 21 godinu, malo radno iskustvo sa mušterijama i nikakvo zanatsko. Znala je da zameni flekicu na cipelama, ali je takođe znala da to nije dovoljno da bi opstala ona i ta mala radnjica u Zmaj Jovinoj ulici. Puna tuge i šoka zbog smrti oca zatrpala se istraživanjem kako da nauči zanat i unapredi porodičan posao.

Jednog majskog dana ušao joj je u radnju mladič koji se ponudio da radi kao obućar, očajna je pristala na to. Učila je od njega u letu, kada god ne bi imala mušteriju gledala bi ga kako radi, posle posla išla bi na kurseve za obučara koje je našla online. Posle dve godine znala je gotovo sve da uradi, ali joj to nije bilo dovoljno. Kada god bi pomislila da je sada baš sve savladala osetila bi tugu i setila bi se oca, onda bi našla nešto novo da nauči, u neki novi projekat da se priključi. Tada je čula da postoji kurs za izradu cipela, i odlučila da proba i to. Na početku joj nije išlo, ali bila je tvrdoglava i uporna do besvesti, znala je da nema izbora i ako odustane njena mala radnjica ostaće zauvek samo obučarska radnja, kao što je i do sada bila. Nije to htela. Polako vremenom postajala je sve bolja i bolja, bilo joj je jako bitno da napravi lepu i udobnu cipelu, sve cipele je pravila prema svojoj nozi i svom ukusu. Moram da priznam bile su to jako lepe i originalne cipele, vanvremenski modeli. Klasika je za Magdu predstavljala nešto večno, ona se vodila rečenicom poznate manekenke Iman[1] koja je izjavila za Vouge  “In a world full of trends I want to remain a classic.”.

iFrLYSgj_nUl

Klasika je za Magdu predstavljala nešto večno, ona se vodila se rečenicom poznate manekenke Iman koja je.izjavila za Vouge  “In a world full of trends I want to remain a classic.”

[1] Iman Abdulmajid je u svojoj karijeri napravila brojne proboje – razbila je rasne predrasude i barijere za tamnopute modele i postavila sebe na tron kozmetičkog biznisa kada je napravila svoju kolekciju kozmetičkih proizvoda 1994. godine. Bila je muza Iv Sen Lorana i udala se za rokenrol

ikonu Dejvida Bouvija.

 

 

 

Dve godine joj je trebalo da napravi svoju prvu kolekciju koju je nazvala Chik&Uniqe. Preko nekih poznanika u svetu mode uspela je da napravi malu modnu reviju u Galeriji na Dorćolu. Posle je počela da izlaže svuda, na festivalima, vintage vikendima, raznim umetničkim marketima, a sada i u svom butiku handmade cipela. Mada se i dalje bavila reparacijom stare obuće, nije mogla da uskrati te usluge staricama koje su se već navikle na to mesto i volele su da dodju kod nje da je vide, ispričaju se sa njom i ostave svoje cipele da se zameni flekica. Volela je te bakice, koje su bile jedini živi primerak dama u Beogradu, i koje su inspirisale sve modele njenih cipela. Pravila bi cipele za te dame iz Zmaj Jovine i zamišljala ih mladim. One su po Magdinom mišljenju bile vrsta koje izumire u svetu, ali je verovala u svoju ideju i svoje cipele. Znala je da će upseti ako dovoljno veruje u to. Tako je i bilo, nisu baš sve devojke ličile jedna na drugu, bilo je i onih koje su bile slične Magdi. Bilo je još onih devojaka kojima glave nisu bile zabijene u selfie kamere sa napućenim ustima i dlakavim papučama. Za nju je to saznanje bila pobeda i razlog da se još više potrudi. Nakon samo pet godina Magda je mogla da se pohavli da su njene cipele  krasile revije velikih dizajnera, kako naših tako i drugih.

 

Za Magdu se uspeh merio isključivo u poslu, nisu je zanimale druge stvari. Kada su je u jednom magazinu pitali kako to da još nije našla svoju ljubav, ona ih je ispravila i rekla: “Grešite, jesam našla sam je. Moja su ljubav cipele i ljudi koji se vraćaju po još cipela, sa osmehom na licu. Verovatno ste mislili na to da nisam našla svoju jaču polovinu, ali ste vidite i tu pogrešili, našla sam je u sebi.”

(rekla je to toliko uverljivo i sa srećom u glasu, da joj je novinarka divila).

 

Mlada, lepa, uspešna i srećno zaljubljena. Maja Magdalena, koju su svi zvali od milošte Magda. Još drži svoj butik u Zmaj Jovinoj ulici i  uči mlade devojke kako da naprave idealnu cipelu po svojoj meri. Cipelu koja će ih razlikovati od mase drugih. Original u masi kopija.

large

 

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Powered by WordPress.com.

Up ↑

Create your website at WordPress.com
Get started
%d bloggers like this: