Da li si to ti tata?

adult ˈadʌltəˈdʌlt (1).PNG14.05.2018

Čekala sam autobus tog dana jako dugo, predugo. Imala sam osećaj da ću se onesvestiti, ne zbog autobusa, već zbog onoga što me čeka kada izađem iz njega. Trebalo je da se vidim sa čovekom koga sam poslednji put videla kada sam bila mala devojcica. Sada kao žena idem mu na ona ista vrata, na isto mesto, ovoga puta dosta to nesigurno radim. Nisam bila sigurna da li će mi i ovoga puta ta vrata otvoriti isti čovek ili potpuni stranac sa istim likom. Da li će on ugledati istu onu devojčicu, samo ovog puta sa nesto više mora, sa malo većim grudnim košom i malo prljavijim srcem. Bila sam zantrigirana našim susretom, iako sam znala da me minuti dele od svega toga. Nisam mogla da sprecim  i da ne razmišljam o tome, dok čekam taj jako spor autobus.

Gde si do djavola? (sad sam već nervozna) Kasnila sam, a kasnjenje me izluđivalo više kod mene nego kod drugih ljudi. Nisam volela da kasnim i to mi je samo  uvećalo tenziju koja je već bila prisutna.
Oh evo ga! Konaačnoo sam ušla u autobus, tog trenutka sam krenula da se preznajam i da proklinjem sve ikada što nisam krenula autom ili sto se nisam otvorila za taxi. Jako mrzim da se parkiram po gradu, ali jos više mrzim da vadim svoje pare i placam taxi. Ja sam zapravo jedna veoma zakukuljena i zamumuljena devojka. Zato i idem sada kod ovog čoveka, on mi je pomogao jednom, a nadam se da će opet svojim čarobnim rečima to učiniti opet. Nije psihić, ako ste na to pomislili. Ne, ne. To je samo jedan mnogo mudar čovek.

Pokucala sam na vrata, opet sam se malo preznojila. Osetila sam se tako maleno, kao nekada kada sam dolazila kod njega. Žena koja je već izlazila iz stana mi je otvorila vrata, nasmejala se i rekla: “Ćao Joco, kako si? Baš si mi se promenila. Lepa na mamu, znala sam!”

Zatim sam se susrela sa plavim očima mog rodjaka Stefana. Malena moja, dve decenije se nismo videli, opet sam se preznojila. Uhvatila me je nervoza, pa sam počela da pricam bez prestanka gluposti, uglavnom.

Posmatrao me je moj deda-ujak, imala sam utisak kao da se divi mom stasu i podsmeva mom nekontrolisanom jeziku koji nije prestajao da laprda. Odakle mi snaga, iz straha verovatno.

Dobro Jovanice reci mi šta se desava, koliko sam ovog puta propustio?

(Uozbiljla sam se)

Ej sad si već dosta propustio.  (rekla sam kroz smeh)

Da pogodima propustio sam prve ljubavi, patnje,  sreću, propustio sam malu devojčicu koja postaje surova prema svetu, jer je ljudi na to teraju, propustio sam dosta jebote.
Jedno moraš da priznaš, ja sam te na sve upozorio?

Jesi. Nisi mora vala. Sve sam probala bez obzira na tvoja upozorenja.

Dobro je da jesi, inače bih mislio da si totalni kreten od deteta, koje se vodi strahom. Jel pušiš?

Klimnula sam glavom.

(doneo mi je pepljaru, zapalili smo zajedno, bilo  mi je smesno jer je uzeo moj cigaru, zickao se)

Pričaj mi Jovana, samo mi pričaj. Uvek si bila neko čudno dete, voleo sam da se salim da si ustvari moja ćerka. Nikad neću zaboraviti onaj dan  kad sam te odveo na Adu, pa sam ti izvukao ruku slučajno. Usrao sam se od straha.

Opet sam ćutke klimnula glavom.

Šta ti je sad, sto ćutiš? Do malopre si kenjala kao luda.

…. (nasmejali smo se)

Nisam znala kako da mu kažem zašto sam zapravo došla. Nisam znala kako da mu kažem, da on zapravo jeste moj otac. Kako da mu kazem da ima dobru intuiciju.  Odlučila sam da pričam o nevaznim stvarima.

Pricala sam mu o sebi, mnogo sam volela da pricam o sebi. Pričala sam mu o nekom dečku koji mi se sviđa. Na šta mi je on rekao: “Ma taj mali je kreten, ako te još uvek nije primetio i poludeo za tobom.” Pokušavao je da mi objasni koliko sam ja posebna devojka, na šta bih ja odgovarala uglavnom sa “ej ne lupaj”. Rekao mi je da mu je žao što ne vidim realno sebe. Pričala mu o svojim strahovima, on me je savetovao. Prečešljali smo svaki delić mog trenutnog života. Ispričala sam mu da sam počela da ulažem u sebe i ceo svoj plan za budućnost. Oduševio se. Ja sam se oduševila, njegovim oduševljenjem.

Moj tata/deda-ujak iz Nemačke je neverovatno imao iste facijalne ekpresije kao ja , to mi nije dozvoljavalo da nastavim da trabunjanjem o abitnim temama. Satima smo pričali (sam pricala).

Oštro me je prekinuo sa pitanjem.

Jel kuvaš ti Joco? (pozlilo mu je od tolike priče)

Da! (sa velikim ponosom, viknula sam)

Ajde idemo da kupimo nešto, pa da te vidim na delu.

Ajde, umrla sam od sreće. (obožavala sam da se dokazujem)

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

Powered by WordPress.com.

Up ↑

Create your website at WordPress.com
Get started
%d bloggers like this: